Naše telo nije odvojeno od naših misli, osećanja i životnih iskustava. Ono govori, ponekad glasnije od reči. Kada ne možemo da izrazimo tugu, bes, strah ili pritisak – telo progovori umesto nas. To je suština psihosomatskog pristupa.

Psihosomatske tegobe su telesni simptomi koji nemaju jasno medicinsko objašnjenje, ili su jačeg intenziteta nego što bi se očekivalo prema nalazima. To ne znači da su simptomi “izmišljeni” – naprotiv, bol je stvaran. Ali uzrok može biti psihološki.

Zašto telo reaguje?

Kada dugo potiskujemo emocije, živimo pod pritiskom, trpimo odnose koji nas iscrpljuju ili ne živimo u skladu sa sobom, telo to prepoznaje. I kako ne možemo da „izađemo iz kože“, ono pokušava da nas zaštiti – stvaranjem simptoma koji skreću pažnju: uspori, zastani, oseti, nešto ti se dešava iznutra.

Telo kao saveznik, a ne neprijatelj

U psihoterapiji često radimo sa simptomima koje telo donosi – ne da ih „izbrišemo“, već da razumemo poruku koju nose. Simptom je često poziv na promenu: da obratimo pažnju na ono što smo dugo zanemarivali – svoje potrebe, granice, želje, ranjivost.

Radimo na povezivanju tela i psihe, vraćanju sigurnosti u sopstveni sistem i razvijanju unutrašnjeg osećaja da „imam pravo da budem, da osećam, da se brinem o sebi“.

Kako psihoterapija može da pomogne?

• Istražujemo emocionalne uzroke simptoma
• Učimo da oslušnemo telo i reagujemo na njegove signale
• Pravimo promene u životu koje vode ka većoj autentičnosti
• Razvijamo mehanizme samoregulacije i samosaosećanja
• Jačamo osećaj da nismo prepušteni bolesti, već u kontaktu sa sobom

Povezanost delova tela i psihosomatskih simptoma

Glava (glavobolje, migrene)

• Pritisak, preopterećenost, previše misli.
• Često kod osoba koje pokušavaju da „kontrolišu“ sve, koje ne dozvoljavaju sebi odmor.
• Migrene mogu biti povezane sa potisnutim besom ili potiskivanjem unutrašnjih konflikata.

Vrat i ramena

• Nošenje “tereta” koji nije tvoj.
• Osobe koje teško kažu “ne”, koje osećaju odgovornost za sve oko sebe.
• Ukočenost može simbolizovati unutrašnju rigidnost ili strah od izražavanja sebe.

Grlo

• Problemi sa izražavanjem, potisnuta istina.
• Strah od govora, izražavanja emocija, neslaganja.
• Učestale upale mogu ukazivati na zadržan bes ili tugu.

Srce i grudni koš

• Tuga, slomljeno srce, potisnuta ljubav.
• Ubrzan rad srca, pritisak ili bol u grudima često su povezani sa anksioznošću.
• Osobe koje „previše daju“, bez dozvole da i same prime.

Stomak i probavni sistem

• “Nevaren” emocija, nemogućnost da se nešto „svari“ u životu.
• Stres, stid, osećaj gubitka kontrole, posebno kod sindroma iritabilnog creva.
• Često kod onih koji su preosetljivi na spoljne uticaje, „upijaju“ emocije drugih.

Leđa (posebno donji deo)

• Teret prošlosti, osećaj da moraš da izdržiš sve sam(a).
• Donji deo leđa se povezuje sa egzistencijalnim strahovima – novac, sigurnost, stabilnost.
• Gornji deo leđa često ukazuje na osećaj nepriznatosti, emotivno opterećenje.

Ruke i šake

• Aktivnost, davanje, stvaranje.
• Bol u rukama može simbolizovati osećaj nemoći ili strah od uzimanja/primanja.
• Šake ukazuju na to da li smo “uhvatili” ili “pustili” nešto što nam više ne pripada.

Noge i stopala

• Kretanje napred, pravac u životu.
• Bolovi u nogama često se javljaju kada osećamo da „ne znamo kuda dalje“ ili da stojimo u mestu.
• Kolena se povezuju sa fleksibilnošću – strah od promene, ponosa, savijanja pred nečim.

Koža

• Granica između mene i sveta.
• Ekcemi, psorijaza i slične bolesti često prate osobe koje se osećaju emocionalno „ogoljeno“, ranjivo.
• Alergije mogu ukazivati na dubinsku, nesvesnu odbojnost prema nečemu (ili nekome) u okruženju.

Polni organi i hormonski sistem

• Seksualnost, kreativnost, osećaj ženskosti/muževnosti.
• Policistični jajnici, PMS, problemi sa ciklusom mogu ukazivati na potisnutu ženstvenost, potisnutu ljutnju, osećaj krivice ili unutrašnju borbu sa prihvatanjem sebe.
• Kod muškaraca, problemi s potencijom ili prostatom mogu biti povezani sa pritiskom da se „dokažu“, strahom od neuspeha, emocionalnom zatvorenošću.