Lične granice možemo shvatiti kao imaginarnu liniju između nas i drugih, kao štit koji nas čuva od štetnih uticaja i situacija, čuvajući naš unutrašnji mir. One definišu dokle neko može da ide u svojim postupcima prema nama, ali i do koje mere mi dozvoljavamo sebi da učestvujemo u određenim situacijama. One ne služe da bismo se udaljili od drugih, već da bismo jasno definisali svoje potrebe, vrednosti i osećanja. Ono što dobijamo sa postavljenim granicama ugrubo rečeno je bolje fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje. Specifičnije određeno sa postavljenim granicama dobijamo sledeće:

• Daju nam priliku da cenimo svoje potrebe, emocije, ograničenja, sprečavaju da sagorimo i da bivamo ogorčeni
• Jasnije granice nam daju zdravije odnose, priliku da kreiramo balans u odnosu, da se obe strane u odnosu osećaju poštovano, sigurno i cenjeno
• Lakše održavamo naše blagostanje, mir
• Zaobilazimo to da bi nas ljudi mogli iskorišćavati, nas, naše vreme i energiju, smanjuje stres, anksioznost i preplavljenost
• Podstiče ličnu odgovornost – postavljanjem granica učimo i druge šta je dozvoljeno a šta nije, dajemo im priliku da budu odgovorni za svoje lično ponašanje i dela
• Sprečava ogorčenost i konlikt: Kada granice nisu jasne ili se ignorišu, frustracija ume da raste, što nas dalje vodi u konflikt i oštećuje vezu u odnosu
• Jača asertivnost i poboljšava samouverenost, osećamo se i kao da imamo veću kontrolu u svom životu

Bilo da pričamo o fizičkim, emocionalnim, intelektualnim, finansijskim, seksualnim, vremenskim granicama sve one u sebi sadrže ova 4 koraka:

1. Identifikuj svoja ograničenja: Koja specifična ponašanja iscrpljuju, stresiraju ili prelaze granicu? Primer: „Osećam se preopterećeno kada moja majka očekuje da odmah reagujem na njene brige“.
2. Jasno prenesi i iskomuniciraj granicu drugoj osobi: Koristite kratke, direktne izjave. izbegavajte preterano objašnjavanje ili izvinjenje – „Ne mogu da vas primim samo zato što to zahtevate od mene, pomoći ću vam čim mi se oslobodi prostor od obaveza, moram da poštujem svoje vreme“. Ako je potrebno, koristite tehniku pokvarene ploče – ponovite granicu mirno bez obzira koliko druga osoba gura.
3. Dovršite kroz ponašanje, akciju: Ako ignorišu vašu granicu, vi se nemojte raspravljati – vi to sprovodite.
4. Upravljajte sopstvenim emocijama: Granice često izazivaju krivicu, strah ili bes. To je normalno, to je privremena neprijatnost koju možete istolerisati zarad boljeg i dugoročnijeg odnosa prema sebi i drugima.

Počnite od postavljanja manjih granica, reći „NE“ na manje važne zahteve, uvedite i posledice za nepoštovanje vaših granica – „Potrebna mi je otvorena komunikacija i neću tolerisati prećutni tretman“, vežbajte asertivnu komunikaciju, pripremite se da ćete možda naići na otpor od strane drugih, često preispitujte svoje granice na svim poljima života kako biste znali koju meru granice da postavite (slabije, fleksibilnije, čvršće, rigidnije), budite istrajni i strpljivi.

Kao što brinete o svojim granicama jednako je važno i poštovanje granica drugih. Razumevanje potreba, osećanja i ograničenja ljudi iz vašeg okruženja ključ je za izgradnju zdravih i harmoničnih odnosa. Obratite pažnju na verbalne i neverbalne signale kod ljudi, pitajte ako niste sigurni koje su im granice, izbegavajte predpostavke, poštujte njihovo „NE“ bez insistiranja, budite svesni kulturalnih razlika, priznajte kada grešite, podržite njihovo pravo na granice i imaćete poverenje i smanjenje konflikata sa drugima a podržaćete i njihovo i svoje emocionalno zdravlje.

Neki od primera zdravih granica:

Odbijanje fizičkog kontakta od strane druge osobe ukoliko se ne osećamo prijatno: „Nije mi ugodno da se grlim, ali rukovanje je u redu“, „Volim da ima svoj lični prostor samo za sebe i grljenje ne dolazi u obzir“.

Pravo da se ne bavimo tuđim problemima ako nas to emocionalno iscrpljuje: „Stalo mi je do tebe, ali ne mogu ti biti jedini izvor podrške, da li si razmišljao da pričaš sa psihoterapeutom o tome?“

Ne deljenje svojih najintimnijih osećanja sa osobama koje nisu stekle naše poverenje. „Hvala na tvom interesovanju, ali želim da zadržim određene stvari privatnim dok nekoga bolje ne upoznam“.

Izbegavanje ljudi koji nas kritikuju, vređaju i umanjuju: „Ja zaslužujem da budem tretiran sa poštovanjem i ako nastaviš ovako isključiću se i otići od daljeg razgovora sa vama“.

Postavljanje pravila o tome koje teme smatrate prikladnim za diskusiju: „Poštujem vaše mišljenje, ali ne želim da sada razgovaram o politici“.

Postavljanje tempa za fizičku intimnost u skladu sa svojim osećanjima: „Hvala na ohrabrenju ali ja želim da slušam šta mi moje telo poručuje u kojem tempu treba da idem“.

Odlučivanje da ne pozajmljujete novac ako vas to stavlja u nezgodnu situaciju: „Nisam u mogućnosti da ti pozajmim novac, ali se nadam da ćeš naći neko drugo rešenje, mogu te podržati na neki drugi način?

Odlučivanje da ne odgovarate na poslovne poruke van radnog vremena :„Isključujem ćaskanje posle 22 sata, pa ću odgovoriti ujutru.

Posvećivanje određenih perioda dana samo sebi, bez ometanja: „Treba mi malo vremena da se napunim. To ne znači da te ne volim“.

Znakovi da su vam granice prekršene prepoznaćete po nekim od sledećih simptoma: iscrpljenost tela, osećaju napetosti u mišićima vrata, stomaka ili ramenima, mučnini ili nesvestici, ubrzanom disanju, promenama u srčanom ritmu, imaćete osećanja ogorčenosti, umora i iscrpljenosti, osećaj stida ili krivice, osećaj da nas drugi ne poštuju, gubitak kontrole nad sopstvenim životom, česta iritacija i ljutnja.

Ako i dalje ne uspevate samostalno postaviti granice, možemo zajedno pronaći razlog i prepreke i otkloniti ih. Neke od najčešćih prepreka bi bile: strah od sukoba, nedostatak samopouzdanja, strah od gubitka odnosa, uticaj porodičnog i kulturnog nasleđa, nesvesno preuzimanje na sebe previše odgvornosti, osoba ste koja ugađa drugima, strah od osećanja krivice ili besa druge osobe.